O podršci

Prisetite se momenata u kojima ste se osetili ponosno na sebe, kada ste postigli nešto važno. Ili momenata kada ste podelili sa nekim nešto što je za vas bitno, kada ste, uz sav strah, učinili nešto značajno za sebe… Šta je to što vam je u tim momentima držalo leđa i podržalo vas da izađete sa svime onim što jeste?

Podrška može doći u različtim oblicima i veličinama (Jacobs, 2019). Za početak, najstameniji stub podrške je naše sopstveno telo – pravilno disanje i telesni stav, naše zdravlje. Podrška su i naša uverenja o sebi i svetu, doživljaj identiteta i ko sve mi jesmo, aspekti naše lične istorije koje prizivamo u ovde-i-sada onda kada su nam potrebni (Jacobs, 2019). Ovo su sistemi unutrašnje podrške.

Podrška je i u okruženju izvan nas, u mreži bliskih ljudi ka kojima možemo posegnuti, bili to prijatelji, članovi porodice, partner… Čak i ljubimci mogu biti važan resurs. Ono što činimo – posao i slobodne aktivnosti, kao i razna iskustva, znanja i veštine koje posedujemo – takođe mogu biti oslonac koji nam drži leđa.

Svi ovi resursi, spoljašnji i unutrašnji, međusobno se prožimaju i neodvojivi su jedni od drugih; zdrava podrška zapravo je proces balansiranja između podržanosti vlastitim kapacitetima i posezanjem za resursima iz sredine. Tek kada se unutrašnji i spoljašnji resursi integrišu, promena i rast bivaju mogući (Wheeler, 2000).
Međutim, ne radi se samo o tome da li podrška postoji na raspolaganju, već i kako je doživljavamo, kako je tražimo i kako je koristimo. Nekada će nam biti potreban savet, nekada samo nečije prisustvo i empatično uho. Nekada će nam biti potrebna uteha, a nekada konfrontacija. Nekada će nam biti potrebno sedenje u tišini sa time što jeste, nekada buka i skretanje svesnosti. Zato je najpre važno da oslušnete šta vam je u ovom trenutku potrebno. Zapitajte se: ,,Šta bi mi sada bilo hranljivo, šta bi me podržalo? Šta bi mi prijalo da čujem? Kome se mogu obratiti za to? Kako to mogu potražiti na jasan i nedvosmislen način? Da li mi se već dešavalo da budem na ovom mestu? Ako jeste, šta mi je pomoglo da to prevladam? Kako mogu da budem tu za sebe sada? Da neko meni blizak prolazi kroz ovo, šta bih mu rekao/rekla? Mogu li sada to da izgovorim sebi? Kako to čujem?’’

U različitim trenucima prijaće nam različite stvari i različiti resursi. Potpuno je u redu biti tu za sebe. Potpuno je u redu potražiti pomoć od bliskih ljudi. Nekada će to biti sasvim dovoljno. Međutim, ukoliko je potreban još koji oslonac, sasvim je u redu potražiti i podršku profesionalca iz oblasti mentalnog zdravlja.

Kristina Milević,

Psiholog i edukant geštalt terapije

Literatura:

Jacobs, L. (2019). Relationality and Relational Process in Gestalt Therapy. In P. Brownell, Handbook for Theory, Research, and Practice in Gestalt Therapy (2^nd ed. pp. 268-303). UK: Cambridge Scholars Publishing.

Joyce, P., & Sills, C. (2018). Skills in Gestalt Counseling & Psychotherapy (4^th Ed.). Sage.

Wheeler, G. (2000). Beyond Individualism: Toward a New Understanding of Self, Relationship & Experience. GICPress.